Bio je to “Lep dan za umiranje” i znao je da “Smrt ne boli” kao što ga je nekada bolela “Blokada Beograda” ili “Poslednji let za Sarajevo”. Kada veliki pisac odlazi – ne odlazi nikada kao “Samac”.
Bile su to njegove “Ljubavne priče” i one “Off priče” koje su obojile moje odrastanje! Pisao je o obrazovanju osećanja, a njegove jednostavne, a mudre reči uticale su na moje “Sentimentalno vaspitanje”. “Hej, nisam ti ja to pričala” govorila bih mu dok sam čitala iznova i iznova “Beleške jedne Ane”.
Upišite sada u “Knjigu žalbi” sve ono sto ste mu tokom života zamerali. Svi smo mi pomalo “Foliranti”.
Sve dok budemo pamtili “Uspomene jednog crtača” i osećali “Magiju Beograda”, znaćemo da postoji još poneka “Ivana” i “Sanja” i “Una” i videćemo ga, ako se dobro zagledamo u nebo “Od 7 do 3”, kako “Skita i priča” i pozdravlja nas sa “Halo Beograd”.
Thursday, March 4, 2010
Monday, September 15, 2008
Gde se otvaraju vrata raja...
Najatraktivniji brendovi turističkih destinacija
Kako priroda stvara brend, a kako to radi novac
Santorini: Čarobni spoj erotike i luksuza
Atraktivnosti Santorinija osim neuobičajene prirodne lepote doprineli su i slavni mitovi: oni drevni i današnji urbani. Najinteresantniji stari mit koji prati istoriju ovog ostrva je da je upravo na ovom mestu potonula čuvena Atlantida. Urbani mit koji je u najvećoj meri doprineo stvaranju tako jakog brenda od ovog malog i za saobraćaj prilično nepristupačnog mesta, je da se sa litica Santorinija vidi najlepši zalazak sunca na svetu!
Jedinstveni polukružni oblik Santorinija, danas najpoznatijeg grčkog ostrva, stvoren je prirodnom katastrofom u vidu snažnih vulkanskih erupcija, još uvek aktivnog vulkana. U samom početku, pre 2 miliona godina, podvodnom vulkanskom erupcijom na mestu današnjeg Santorinija nastalo je ostrvo pravilnog kružnog oblika, koje je dalje, pod uticajem vulkana menjalo svoj izgled. Najsnažnija dejstva ovih vulkana praćena snažnim zemljotresima i cunamijem visokim 250 metara, 1500 pre naše ere u potpunosti su uništila Minoansku civilizaciju Krita. Od 1570. do 1950. godine strašni podvodni vulkan oživljavao je 14 puta. Lava se konačno smirila 1950. godine kada je svetu otkrivena beskrajna lepota ovog ostrva u vidu neponovljivih belih gradića, načičkanih na strmim liticama visine do 300 metara iznad mora.
Originalni naziv ostrva je Thira, ali su početkom 20. veka, u čast Svetoj Irini, Italijani ostrvu dali novo ime - Santorini.
Turizam na Santoriniju počinje da se razvija 1950. godine, posle poslednje velike erupcije i zemljotresa. Za samo pola veka Santorini postaje grčki brend broj 1.
Najskuplji kvadratni metar na teritoriji Grčke, danas je na liticama gradića Oia, Fira, Firostefani i Imerovigli, koji u svom jedinstvenom izrazu spajaju otvoreni mediteranski duh i mistiku orijentalne kulture.
Među gostima ostrva tokom letnjih meseci najbrojniji su Italijani, Grci i Amerikanci (Santorini je jedna od tri najatraktivnije evropske destinacije za Amerikance). Litica na kojoj se nalazi glavni grad ostrva Fira, glavno je grčko stajalište za kruzere sa kojih se svakodnevno iskrcavaju najrazličitiji narodi, ali i srce noćnog života ostrva.
Atraktivnosti Santorinija osim neuobičajene prirodne lepote doprineli su i slavni mitovi: oni drevni i današnji urbani. Najinteresantniji stari mit koji prati istoriju ovog ostrva je da je upravo na ovom mestu potonula čuvena Atlantida. Urbani mit koji je u najvećoj meri doprineo stvaranju tako jakog brenda, od ovog malog i za saobraćaj prilično nepristupačnog mesta, je da se sa litica Santorinija vidi najlepši zalazak sunca na svetu.
Prilično je pretenciozno reći da se sa nekoga mesta može videti baš najlepši zalazak sunca na svetu?! Ipak, svako ko provede par dana na ostrvu, vrati se kući sa iskrenim verovanjem da je ovaj mit tačan. Zbog specifične vlage vazduha iznad ostrva, zalazak sunca praćen je razlivanjem najlepših boja, koje su, zbog različitog procenta vlažnosti, svakoga dana drugačije. Raspored vaših aktivnosti na ostrvu, prilagođen je večernjem posmatraju tog čarobnog zalaska. Sve plaže se uglavnom nalaze sa druge strane litica, na istoku, gde sunce izlazi. Već oko pola 6 popodne sunce se seli na Kalderu, kako grci zovu strmu stranu ostrva, a zajedno sa suncem i turisti.
Zalazeće sunce najlepšim crvenim nijansama obasjava sjajno bele kuće gradova Fira, Oia, Firostefani i Imerovigli i otkriva luksuz preskupih vila, hotela, restorana i koktel barova. Kada padne mrak, more se više ne vidi, ali vam svetla gradova otkrivaju tajnu da svaka vila na litici poseduje svoj „infinity pool“ ili „jacuzzi“.
Zbog „najlepšeg zalaska sunca na svetu“ ili zbog visokog naboja erotike koje ovo ostrvo prenosi, Santorini se smatra i destinacijom na kojoj se dogodilo najviše bračnih prosidba, a poslednjih godina veoma je popularan i kao izbor mesta venčanja. Svatovi dolaze na ostrvo na nekoliko dana, venčanja se zakazuju u tradicionalnim crkvama sa plavim krovovima, baš u vreme zalaska sunca, a svadbeno veselje se nastavlja u ekskluzivnim vilama na litici. Hoteli i restorani nude posebne i zaista nezaboravne aranžmane za medeni mesec. Kada se na Santoriniju osvrnete oko sebe, brzo shvatite da ovo mesto i jeste samo za zaljubljene.
Zahvaljujući čudu prirodne lepote i brzom širenju mita o najlepšem zalasku sunca i ljubavnom raju, Santorini je za samo nekoliko decenija postao najsnažniji grčki brend.
Kada kažemo grčko ostrvo, pomislimo na bele kuće na litici, na crkve sa plavim krovovima, na vetrenjače (nekada su bile pekarski mlin, a danas prestižan apartman za odabrane), na magarce na kojima se penjemo do gradova, na miris maslina i prozirnost čistog egejskog mora. Kada kažemo grčko ostrvo, mislimo na Santorini.
Sunday, September 14, 2008
Gde se otvaraju vrata raja...
Hotelski raj Adama i Eve
„Ovo je početak jednog novog putovanja...
Ovo je povratak u raj..“
Istočno od čarobnog Santorinija, u mestu Belek u Turskoj, snagom čovekove ideje, a ne dodirom prirode, stvoren je zemaljski raj u vidu hotela Adam i Eva.
Kako biste vi zamislili zemaljski raj?
Hotel Adam i Eva umesto turističke ponude prodaje raj:
Nestvarna plavičasta svetlost koja vam u trenutku potpuno zaseni oči, a zatim se vaš pogled širi preko jednog od najvećih bazena na svetu i nastavlja preko mora do same linije horizonta. Snažno vizuelno iskušenje, scena koju prvi grešnici čovečanstva nisu mogli ni da zamisle. Luksuzne sobe i restorani stvoreni u slavu zadovoljstava za oči, telo i um...
Ova elitna destinacija predstavlja potpuni izraz čistog hedonizma, mami vas da se prepustite različitim telesnim uživanjima na 100.000 kvadratnih metara šume, plaže i Mediterana. Nude vam se najbogatiji spa tretmanu i istančani ukusi kuhinja svih zemaljskih kultura. Sport, relaksacija, prestižni golf tereni na samoj obali mora, vrhunsku zabava i zabranjena uživanja...
Zanimljivo je i da je ovaj luksuzni kompleks otvoren isključivo za heteroseksualne parove. Cena desetodnevnog all inclusive aranžmana u najjeftinijoj varijanti je oko 2000 eura po osobi.
Veoma brzo posle otvaranja, priča o „hedonističkom raju” prošetala sesvetom i zaintrigirala mnoge heteroseksualne ljubitelje uživanja. Na ovaj način porasla je i popularnost Antalijske regije, koja od 2000. godine zauzima značajno mesto na ranglisti najpopularnijih letnjih destinacija.
Ipak, ono što nam nude grčka ostrva je nasleđe u vidu lepote koje je baš tamo stvorila priroda, unapređeno istančanim ukusom meštana koji se trude da turistima prodaju potpuni doživlaj mediterana: specifične ukuse grčke kuhinje, mirise maslina, začina i mora, vino i muziku. Neograničen prostor za uživanje i brojna utočišta u kojima se možete sakriti i ponašati kao da ste sami na svetu, kada poželite da sa nekim uživate u beskrajnom pogledu na pučinu. Sa druge strane, prema istoku, Turska nam nudi nezaboravan boravak u hedonističkom raju, ali prilično ograničenom sa svih svojih strana. Uživanje u zavodljivim sadržajima koje su u hotelu za nas pripremili, a kojima se prepuštamo zajedno sa hiljadama dugih turista... zatvoreni u orgomnom hotelskom kompleksu, izvan koga, nama blizak raj Adama i Eve, predstavlja samo fatamorganu. I kada trend ovakvog vida uživanja zameni neki drugi, maštovitiji i noviji, od čega će ovi nepristojno veliki hotelski gradovi graditi svoj brend?
Međutim, ni bajkovita lepota Santorinija ne mora biti večna. Nisam vam još rekla da u dubini mora, ispod Ije, najlepšeg mesta Santorinija, spava, još uvek aktivni vulkan. Ovaj vulkan, ako se probudi, može da odnese u zaborav čitavo ostrvo i tako napiše savremeni mit o izgubljenoj Atlantidi.
Delimično, i saznanje da je lepota ovog mesta konačna, čini da doživljaj Santorinija pamtite do kraja života.
Thursday, June 12, 2008
Love and the City
Kada poput Keri Bredšo donesete odluku da svojih najboljih 20 (ili manje) godina života spakujete u određeni broj istih kartonskih kutija i zakoračite u „narednu deceniju“, usamljenost postaje opsesija, ranjivost postaje problem.
Svaka zatvorena kutija u koju ste spakovali mladost, postaje još jedno otvoreno sećanje. Toliko osećanja u vama postoji u samo jednom danu u kome se ustvari trudite da sebi date odgovor na pitanje: „da li sam srećna“ i da donesete tu važnu odluku „šta dalje“. Krenete, pa zastanete. Osvrnete se oko sebe, pa se zagledate unazad. Krenete hitro napred, stegnutih palčeva da će sve biti u redu, pa se predomislite. Spotaknete se i o najmanji kamen i vratite se odakle ste krenuli. Raspakujete tada jednu kutiju, da biste je zatim tako otvorenu, ali punu sećanja, ćušnuli pod krevet. I tako, tumarajući po haosu sopstvenih osećanja, odjednom shvatite da je on (suprotno tradicionalnom verovanju da su muškarci jači i odlučniji) prestravljen više od vas. Jedina razlika vaših strahova je što se on, po prirodi stvari, neće truditi da analitičkim postupkom dođe do spoznaje svoje „zbrke u glavi“ i neće (kao što to radite vi) pokušavati da se izbori sa razvrstavanjem sećanja po godinama, osećanjima, bliskosti, boji...
On će se povući u svoj daleki svet „ne razmišljanja“. I tako, dok se vi aktivno borite sa svojim bubicama, on će se samo prepustiti i pustiti da ga strah ili prođe ili pobedi.
Kada se ovakve stvari dogode, a neminovne su pred donošenje onih „velikih“ odluka u životu, jedini sudija koji može da odluči ovakav slučaj je LJUBAV.
Ljubav koja nadahnjuje, ljubav koja pokreće, ljubav koja nas ostvaruje i ljubav koja donosi spas.
Ljubav kao ona između Keri i Zverke - obična, a velika ljubavna priča 21. veka. Tako laka i teško podnošljiva, tako inspirativna i razorna, tako jednostavna i kompleksna. Tako jedinstvena i samo naša. I opet, tako svačija.
Nisam nedokazan romantik i neopravdani optimista, ali vas moram ubediti da ljubav uvek pobedi! Svaki izgubljen slučaj je samo neoboriv dokaz da u vašoj priči prava ljubav nikada nije stanovala i da je morate potražiti na nekoj drugoj adresi.
Na kraju, kada jednog jutra shvatite da je svaki strah nestao, da je svaki delić „velikog haosa“ u vašem srcu sada na svom mestu i da on mirno spava na jastuku pored vas, ostaje vam da postavite sebi još jedno – poslednje pitanje. Šta je za vas veća potvrda vaše ljubavi: Dijamant na prstenu ili plakar „pravljen samo za vas“ u njegovom (zajedničkom) stanu?
Izaberite ono što je teže izgubiti.
Svaka zatvorena kutija u koju ste spakovali mladost, postaje još jedno otvoreno sećanje. Toliko osećanja u vama postoji u samo jednom danu u kome se ustvari trudite da sebi date odgovor na pitanje: „da li sam srećna“ i da donesete tu važnu odluku „šta dalje“. Krenete, pa zastanete. Osvrnete se oko sebe, pa se zagledate unazad. Krenete hitro napred, stegnutih palčeva da će sve biti u redu, pa se predomislite. Spotaknete se i o najmanji kamen i vratite se odakle ste krenuli. Raspakujete tada jednu kutiju, da biste je zatim tako otvorenu, ali punu sećanja, ćušnuli pod krevet. I tako, tumarajući po haosu sopstvenih osećanja, odjednom shvatite da je on (suprotno tradicionalnom verovanju da su muškarci jači i odlučniji) prestravljen više od vas. Jedina razlika vaših strahova je što se on, po prirodi stvari, neće truditi da analitičkim postupkom dođe do spoznaje svoje „zbrke u glavi“ i neće (kao što to radite vi) pokušavati da se izbori sa razvrstavanjem sećanja po godinama, osećanjima, bliskosti, boji...
On će se povući u svoj daleki svet „ne razmišljanja“. I tako, dok se vi aktivno borite sa svojim bubicama, on će se samo prepustiti i pustiti da ga strah ili prođe ili pobedi.
Kada se ovakve stvari dogode, a neminovne su pred donošenje onih „velikih“ odluka u životu, jedini sudija koji može da odluči ovakav slučaj je LJUBAV.
Ljubav koja nadahnjuje, ljubav koja pokreće, ljubav koja nas ostvaruje i ljubav koja donosi spas.
Ljubav kao ona između Keri i Zverke - obična, a velika ljubavna priča 21. veka. Tako laka i teško podnošljiva, tako inspirativna i razorna, tako jednostavna i kompleksna. Tako jedinstvena i samo naša. I opet, tako svačija.
Nisam nedokazan romantik i neopravdani optimista, ali vas moram ubediti da ljubav uvek pobedi! Svaki izgubljen slučaj je samo neoboriv dokaz da u vašoj priči prava ljubav nikada nije stanovala i da je morate potražiti na nekoj drugoj adresi.
Na kraju, kada jednog jutra shvatite da je svaki strah nestao, da je svaki delić „velikog haosa“ u vašem srcu sada na svom mestu i da on mirno spava na jastuku pored vas, ostaje vam da postavite sebi još jedno – poslednje pitanje. Šta je za vas veća potvrda vaše ljubavi: Dijamant na prstenu ili plakar „pravljen samo za vas“ u njegovom (zajedničkom) stanu?
Izaberite ono što je teže izgubiti.
Friday, February 22, 2008
Bez vizije budućnosti
Ponižena jučerašnjim događajima na ulicama Beograda, nemoćna pred lošom slikom koju ponovo šaljemo svetu, uplašena jer je moj uobičajeno uspavani put do posla jutros bio probuđen plavom bojom milicije, bez ikakvog plana o sopstvenoj i bez svesti o našoj zajedničkoj budućnosti, kao autistično dete gledam u Dunav.
Imam sreću da je moja kancelarija smeštena u vrhu kupole jedne dorćolske zgrade, pa pogled na reku spašava svaki moj zarobljeni dan.
Slučajno u svom pasošu imam britansku vizu koja važi do juna, pa me bar malo teši informacija da postoji mesto, na kome, ako krene sve u sunovrat, mogu da se pritajim. Imam posao koji mi se dopada, ali me guši kancelarija, guši me istina da se sve radi naopako i bez plana, guši me nedostatak vremena u kome bih mogla da pišem, guši me i saznanje da smo svi samo zamenljiva roba nekog u suštini malog boga. I od danas više ne želim da budem broj na platnom spisku, niti buntovnik koji se stalno bori za nemoguće, a da se pod nemogućim podrazumevaju najosnovnija ljudska prava. Danas i ja želim svoju nezavisnost! Čini mi se da je sve pošlo naopako kada sam vođena idejom da sam sada već odrasla i ozbiljna i da je moje pisanije samo teško ostvariv san, dovela sebe u situaciju da pristanem na ovu surovu kancelarijsku kohabitaciju u kojoj ne mogu da dođem do mirnog rešenja u mom skromnom interesu. I tako, gledajući i danas u Dunav, došao je trenutak da odlučim šta je za mene najbolje. Da hitno proglasim nezavisnost i okrenem se ostvarivanju svojih snova, koliko god nemogući oni bili, ili da se borim još malo, unapred bez vere u pozitivno razrešenje mog statusnog problema.
Za početak, danas sam odlučila da zaplovim Dunavom, u nadi da ću možda gore uzvodno sresti još jednog mornara vizionara koji će mi pokazati na kojoj strani svetionik pruža svetlo podrške.
Imam sreću da je moja kancelarija smeštena u vrhu kupole jedne dorćolske zgrade, pa pogled na reku spašava svaki moj zarobljeni dan.
Slučajno u svom pasošu imam britansku vizu koja važi do juna, pa me bar malo teši informacija da postoji mesto, na kome, ako krene sve u sunovrat, mogu da se pritajim. Imam posao koji mi se dopada, ali me guši kancelarija, guši me istina da se sve radi naopako i bez plana, guši me nedostatak vremena u kome bih mogla da pišem, guši me i saznanje da smo svi samo zamenljiva roba nekog u suštini malog boga. I od danas više ne želim da budem broj na platnom spisku, niti buntovnik koji se stalno bori za nemoguće, a da se pod nemogućim podrazumevaju najosnovnija ljudska prava. Danas i ja želim svoju nezavisnost! Čini mi se da je sve pošlo naopako kada sam vođena idejom da sam sada već odrasla i ozbiljna i da je moje pisanije samo teško ostvariv san, dovela sebe u situaciju da pristanem na ovu surovu kancelarijsku kohabitaciju u kojoj ne mogu da dođem do mirnog rešenja u mom skromnom interesu. I tako, gledajući i danas u Dunav, došao je trenutak da odlučim šta je za mene najbolje. Da hitno proglasim nezavisnost i okrenem se ostvarivanju svojih snova, koliko god nemogući oni bili, ili da se borim još malo, unapred bez vere u pozitivno razrešenje mog statusnog problema.
Za početak, danas sam odlučila da zaplovim Dunavom, u nadi da ću možda gore uzvodno sresti još jednog mornara vizionara koji će mi pokazati na kojoj strani svetionik pruža svetlo podrške.
Wednesday, January 23, 2008
Bes Copywriter-a
23.1.2008. Postoje situacije koje me provociraju do te mere da je BLOG koji ću podeliti sa drugima, jedina adekvatna pilula za smirenje
Zbunjena, sluđena i svakodnevno iznervirana predizbornim kampanjama na i tako oskudnim televizijskim programima u našoj zemlji, dok sam uzalud preskakala kanale tražeći bilo kakav film, setila sam se da nam kalendar polako približava FEST.
Kada smo ove jeseni u agenciji pokušavali da našim idejama pobedimo na pichu za 36. FEST, polazna misao bila nam je „kako da publici približimo priču o FEST-u?“. Pokušali smo da sastavimo listu odgovora na pitanje šta sve predstavlja film?
Kao jedan od odgovora koji mi je odmah otvorio i niz drugih asocijacija, nametnulo se razmišljanje da uživanje u filmu predstavlja čarobno putovanje. Film nas vodi u daleke predele o kojima sanjamo, u zamišljene (ili naslućene) galaksije, u šetnju kroz prošlost ili budućnost, u intrigantne živote drugih ljudi. Zapitajmo se koliko smo naučili o gradovima, zemljama ili galaksijama - samo zahvaljujući filmu. Zapitajmo se koliko smo bitaka videli i koliko intriga razrešili putovanjem kroz istoriju - samo zahvaljujući filmu. Zapitajmo se koliko je kilometara prešla naša mašta zajedno sa autorima koji su umeli da nam približe budućnost. Zapitajmo se i da li bismo zavoleli velike ličnosti sveta da nam nisu bili opisani u filmu.
Film je svemoćno putovanje koje nas šeta po prostoru i vremenu čineći svaku našu zamisao potpuno mogućom.
A FEST - FEST čini da nam ceo svet bude blizu makar na tih desetak dana u godini koliko traje festival. Samo u toj nedelji ne moramo da maštamo o putovanjima, jer je svet tada u Beogradu.
Maštanje o dobrim filmovima koje ću krajem februara videti na FEST-u uzdrmao mi je čudan oglas u nedeljnoj Politici.
Dan je predsedničkih izbora (ništa novo u državi Srbiji), a ja čitam copy sledeće sadržine:
„FEST nije politika. Od vas zavisi. Izađi na FEST. Zaokruži 36.“
Ne, nije moguće da je ovo to „inovativno“ rešenje koje je pobedilo sve naše predloge za kampanju 36. FEST-a!
Nije li nam svima već dosta političkog marketinga. Zar moramo da stavimo i FEST na glasanje?
Šta nam zapravo poručuje ova kampanja?
Možemo slobodno reći da su dani FEST-a ove godine referendumskog karaktera! Izlaznost građana Srbije dokazaće da li vredi u budućnosti organizovati ovakve festivale ili ne! Zato ako želite da „spasete“ budućnost FEST-a i otvorite mu put ka EVROPI, IZAĐITE na FEST i zaokružite 36! Da bismo ove godine bili na pravom putu ka evropskim integracijama, molimo vas da dobro razmislite o broju filmova koji ćete gledati. Stabilnost ovog kultnog festivala biće ugrožena ako svako od vas ne pokaže spremnost da brojem zaokruženih filmova doprinese budućem razvoju istog. Jasno vam je – pobednički broj je 36.
Preda mnom su dve teške odluke: Da li da 3. februara izađem na izbore iako na listi nema imena mog kandidata? Da li da krajem februara IZAĐEM na FEST i podržim mišljenje da FEST (ni)je POLITIKA?
Zbunjena, sluđena i svakodnevno iznervirana predizbornim kampanjama na i tako oskudnim televizijskim programima u našoj zemlji, dok sam uzalud preskakala kanale tražeći bilo kakav film, setila sam se da nam kalendar polako približava FEST.
Kada smo ove jeseni u agenciji pokušavali da našim idejama pobedimo na pichu za 36. FEST, polazna misao bila nam je „kako da publici približimo priču o FEST-u?“. Pokušali smo da sastavimo listu odgovora na pitanje šta sve predstavlja film?
Kao jedan od odgovora koji mi je odmah otvorio i niz drugih asocijacija, nametnulo se razmišljanje da uživanje u filmu predstavlja čarobno putovanje. Film nas vodi u daleke predele o kojima sanjamo, u zamišljene (ili naslućene) galaksije, u šetnju kroz prošlost ili budućnost, u intrigantne živote drugih ljudi. Zapitajmo se koliko smo naučili o gradovima, zemljama ili galaksijama - samo zahvaljujući filmu. Zapitajmo se koliko smo bitaka videli i koliko intriga razrešili putovanjem kroz istoriju - samo zahvaljujući filmu. Zapitajmo se koliko je kilometara prešla naša mašta zajedno sa autorima koji su umeli da nam približe budućnost. Zapitajmo se i da li bismo zavoleli velike ličnosti sveta da nam nisu bili opisani u filmu.
Film je svemoćno putovanje koje nas šeta po prostoru i vremenu čineći svaku našu zamisao potpuno mogućom.
A FEST - FEST čini da nam ceo svet bude blizu makar na tih desetak dana u godini koliko traje festival. Samo u toj nedelji ne moramo da maštamo o putovanjima, jer je svet tada u Beogradu.
Maštanje o dobrim filmovima koje ću krajem februara videti na FEST-u uzdrmao mi je čudan oglas u nedeljnoj Politici.
Dan je predsedničkih izbora (ništa novo u državi Srbiji), a ja čitam copy sledeće sadržine:
„FEST nije politika. Od vas zavisi. Izađi na FEST. Zaokruži 36.“
Ne, nije moguće da je ovo to „inovativno“ rešenje koje je pobedilo sve naše predloge za kampanju 36. FEST-a!
Nije li nam svima već dosta političkog marketinga. Zar moramo da stavimo i FEST na glasanje?
Šta nam zapravo poručuje ova kampanja?
Možemo slobodno reći da su dani FEST-a ove godine referendumskog karaktera! Izlaznost građana Srbije dokazaće da li vredi u budućnosti organizovati ovakve festivale ili ne! Zato ako želite da „spasete“ budućnost FEST-a i otvorite mu put ka EVROPI, IZAĐITE na FEST i zaokružite 36! Da bismo ove godine bili na pravom putu ka evropskim integracijama, molimo vas da dobro razmislite o broju filmova koji ćete gledati. Stabilnost ovog kultnog festivala biće ugrožena ako svako od vas ne pokaže spremnost da brojem zaokruženih filmova doprinese budućem razvoju istog. Jasno vam je – pobednički broj je 36.
Preda mnom su dve teške odluke: Da li da 3. februara izađem na izbore iako na listi nema imena mog kandidata? Da li da krajem februara IZAĐEM na FEST i podržim mišljenje da FEST (ni)je POLITIKA?
Monday, October 15, 2007
Krstarenje Dunavom bez broda
Reka...
Nevidljiva u svojoj pospanosti
I magli koja je skriva.
I samo jer znam da je voda
u pravcu mog pogleda
uspevam da odredim
njene obode.
A za onog ko ne zna:
Dunav danas ne postoji!
I kao kroz gradsku gužvu
Nekamo se tom maglom
Probijaju krošnje ostrva.
Ako dovoljno dugo zagledam
nepomičnu belinu
Ukazaće mi se vrhovi
topole i hrasta.
A za onog ko ne zna:
Ostrvo danas tamo ne stoji!
Magla se umorno diže
Otkrivajući konture reke.
I ne tako daleko
iza krovova Dorćola
Sada se već čistije promalja
Dunav.
Za onog ko ne zna:
Boje je tamnih maslina,
Misteriozan i lenj ovog jutra!
Misli mi prekida
Zvuk tramvaja što bučno prolaze
Dušanovom.
Vuče se svojom trasom
Gvozdeno čudo
Devetnaestog veka
Puno zabrinutih lica.
Za onog ko ne zna:
Takvi su
jer im život
kao po šinama
Klizi od danas do sutra!
Uzvodno Dunavom
Spava Gardoš...
Još neprepoznatljiv
u pepeljastoj magli.
Ka njemu hita
užurbani šleper
ostavljajući trag talasa
nemirnoj reci.
Za onog ko ne zna:
Gardoš je dom
Gradskih boema
i buntovnih umetnika!
U daljini
U pravcu izvora Dunava
Naziru se gradovi...
Krstarim danima
A isuviše su bliski
Da bih u njima mogla
Da te pronađem.
Za onog ko ne zna:
Bez tebe sam samo
Usamljeni jedriličar
U potrazi za podrškom vetra!
15.10.2007.
Nevidljiva u svojoj pospanosti
I magli koja je skriva.
I samo jer znam da je voda
u pravcu mog pogleda
uspevam da odredim
njene obode.
A za onog ko ne zna:
Dunav danas ne postoji!
I kao kroz gradsku gužvu
Nekamo se tom maglom
Probijaju krošnje ostrva.
Ako dovoljno dugo zagledam
nepomičnu belinu
Ukazaće mi se vrhovi
topole i hrasta.
A za onog ko ne zna:
Ostrvo danas tamo ne stoji!
Magla se umorno diže
Otkrivajući konture reke.
I ne tako daleko
iza krovova Dorćola
Sada se već čistije promalja
Dunav.
Za onog ko ne zna:
Boje je tamnih maslina,
Misteriozan i lenj ovog jutra!
Misli mi prekida
Zvuk tramvaja što bučno prolaze
Dušanovom.
Vuče se svojom trasom
Gvozdeno čudo
Devetnaestog veka
Puno zabrinutih lica.
Za onog ko ne zna:
Takvi su
jer im život
kao po šinama
Klizi od danas do sutra!
Uzvodno Dunavom
Spava Gardoš...
Još neprepoznatljiv
u pepeljastoj magli.
Ka njemu hita
užurbani šleper
ostavljajući trag talasa
nemirnoj reci.
Za onog ko ne zna:
Gardoš je dom
Gradskih boema
i buntovnih umetnika!
U daljini
U pravcu izvora Dunava
Naziru se gradovi...
Krstarim danima
A isuviše su bliski
Da bih u njima mogla
Da te pronađem.
Za onog ko ne zna:
Bez tebe sam samo
Usamljeni jedriličar
U potrazi za podrškom vetra!
15.10.2007.
Subscribe to:
Posts (Atom)
